Lilihip u novinarskom notesu Privatizacija medija Miroslav Radulović

podnaslovi } Lilihip u novinarskom notesu GORAK UKUS RATLUKA UDRUŽENJE NOVINARA SRBIJE ZAHTEVA POJAŠNJENJE

GORAK UKUS RATLUKA

- Kada je 23. decembra 2003. godine objavljeno da je „Timok“ na aukciji u Beogradu kupio Milinko Nešović, proizvođač žele-bombona i ratluka iz Raške, brojni čitaoci zabrinuli su se za sudbinu lista. Kao da su lokalni čelnici zaječarske nove vlasti poodavno vrebali priliku da stari list, premoren raznim teškoćama, konačno otkače iz opštinske kase i puste ga niz vodu. Ali, veoma brzo se pokazalo da je ratluk koji su preostalim novinarima „Timoka“ ponudili opštinski osnivači i Republička agencija za privatizaciju, isuviše gorak. Brzo se ispostavilo da je veoma neizvesno da li će list moći i dalje da izlazi, a zaječarska opština ga je ekspresno skinula sa budžeta za ovu godinu. Sa druge strane, proizvođač ratluka iz Raške, koji se prema mišljenjima nekih poznavalaca prilika, tog 23. decembra slučajno zatekao u Beogradu, nije doneo ništa od obećanog slatkog profita.

"Došao je jednoga dana u Zaječar“ – priča Dragoslav Jovanović, glavni urednik „Timoka“ – ušao u redakciju i zamolio nas da ga odvedemo u štampariju. Kada smo mu rekli da mi nemamo sopstvenu štampariju, već koristimo usluge drugih, Nešović se zbunjeno češkao po glavi. Onda nas je zamolio da ga odvedemo u prostorije gde se list priprema za štampu. Kada smo mu rekli da se to radi ovde u ove dve kancelarije, gazdu je oblio znoj i samo se spustio u stolicu.

Ubrzo su po Zaječaru i celoj Timočkoj krajini počele priče o navodnom „uslužnom otkupu „Timoka“ za trenutno nepoznatog vlasnika, koji će se uskoro pojaviti.

U međuvremenu, kada su shvatili da je sve što se događa sa novinama samo igra sa nepoznatim pravilima i kada je opasnost po gašenje najstarijeg timočkog nedeljnika postala sasvim realna, novinari su odlučili da stvar preuzmu u svoje ruke. Oni, doduše, nemaju para da vrate uplaćenu prvu ratu, ali raspolažu nagomilanim dugogodišnjim novinarskim iskustvom i spremni su da unaprede kvalitet lista. To se u poslednjih nekoliko brojeva i potvrdilo, a pojavljuju se i prvi znaci solidarnosti, sa raznih strana. To bi mogla da bude i ključna stvar u rezrešenju ovog „pikantnog“ problema. Ukoliko javno mnjenje, odnosno čitaoci renomiranog lista budu glasniji u postavljanju ultimatuma da „Timok“ dobije realnu šansu za opstanak, onda bi kraj imao srećan završetak.